Na okruglom stolu u Privrednoj komori Srbije, održanom 22. juna 2026. godine, predstavljen je radni nacrt novog Zakona o hemikalijama. Ovaj skup okupio je oko 50 predstavnika industrije u okviru ranog dijaloga, najavljujući krupne regulatorne promene pre nego što tekst novog zakona zvanično ode na javnu raspravu.
Zašto se donosi novi zakon?
Potpuno novi pravni akt zameniće zastareli okvir iz 2009. godine. Glavni ciljevi su usklađivanje sa ekološkim i tržišnim standardima Evropske unije (pregovaračka poglavlja 1, 3, 27 i 28) i potpuna digitalizacija administracije. Zakon širi stručni rečnik sa više od 40 novih definicija koje direktno prate ekološke trendove, poput UVCB supstanci, supstanci za ponovnu upotrebu, prodaje na daljinu i digitalnog obeležavanja.
Jačanje institucija: Stiže Agencija za hemikalije
Kao direktan uslov za napredak u Poglavlju 27 (Životna sredina), predloženo je osnivanje Agencije za hemikalije. Ovo nezavisno regulatorno telo objediniće inspekcijski nadzor i ojačati državne kapacitete. Dosadašnji model, u kojem Ministarstvo istovremeno piše propise i kontroliše njihovo sprovođenje, ocenjen je kao dugoročno neodrživ.
ESG i Zelena agenda: Stop mikroplastici i opasnim materijama
Zakon se čvrsto naslanja na ESG ciljeve kroz uvođenje registra namerno dodate mikroplastike, koji postaje deo integralnog registra hemikalija. Proizvođači, uvoznici i korisnici imaće jasnu zakonsku obavezu prijavljivanja ovih materija, čime se Srbija priključuje globalnoj borbi protiv plastičnog zagađenja. Pored toga, pooštrene su procedure za dobijanje licenci za savetnike za hemikalije, od kojih se u novom sistemu očekuje znatno viši nivo stručnosti u upravljanju hemijskim rizicima.
Veliki impuls za cirkularnu ekonomiju
Najznačajnija promena za zeleni biznis odnosi se na tretman reciklata. Prema trenutnim propisima, reciklirane materije tretirale su se kao otpad sve do prelaska granice, što je gušilo domaću reciklažnu industriju. Novi mehanizam omogućava da reciklat zvanično izgubi status otpada i postane “supstanca za ponovnu upotrebu” na osnovu prateće dokumentacije. Ova mera otvara vrata razvoju cirkularne ekonomije, smanjuje eksploataciju primarnih sirovina i drastično olakšava prekogranični promet zelenih materijala.
Šta sledi?
Predloženi nacrt jasno svedoči o nameri države da pooštri kontrolu i usmeri industriju ka zelenoj tranziciji. Ipak, stvarni uspeh reforme zavisiće od toga da li će buduća Agencija imati kapacitet i mandat za sprovođenje pravila na terenu. Predstojeća zvanična javna rasprava biće ključna prilika da privreda i ekološka udruženja dostave svoje zvanične komentare i uobliče konačan tekst zakona.