Evropska unija se suočava sa nezapamćenom krizom elektronskog otpada. Najnoviji podaci Eurostata otkrivaju alarmantan jaz: svaki stanovnik EU u proseku kupi čak 32,4 kilograma nove opreme godišnje, dok se istovremeno prikupi svega 12,3 kilograma e-otpada po osobi.
Ova razlika jasno ukazuje na to da tone starih uređaja završavaju zaboravljene u našim domovima ili, što je najopasnije, na divljim deponijama i van zvaničnih sistema kontrole.
Skok od 79% za manje od decenije
Potrošačke navike su se dramatično promenile. Tokom 2015. godine plasman nove tehničke robe iznosio je znatno skromnijih 18,1 kilogram po stanovniku. Do danas, ta cifra je skočila za neverovatnih 79 %.
Glavni pokretači ovog rasta bili su veliki kućni aparati (veš-mašine i mašine za pranje sudova), ali i sve veća popularnost fotonaponskih panela.
Šampioni potrošnje i lideri u reciklaži
Iako težina kupljenih uređaja nadmašuje količinu prikupljenog otpada u svim državama, unutar same unije postoje ogromne razlike:
- Najviše nove tehnologije kupuju: Austrija (38,2 kg po stanovniku), Nemačka (38,0 kg) i Danska (37,0 kg). Na dnu liste su Kipar, Slovačka i Grčka.
- Najviše e-otpada sakupljaju: Bugarska (18,9 kg po osobi), Češka (17,8 kg) i Francuska (17,7 kg). Najmanje sakupljaju Kipar (4,7 kg), Portugal i Malta.
- Najveći jaz zabeležen je u Nemačkoj i Španiji, gde se na tržište plasira više od tri puta više opreme nego što se sakupi za reciklažu.
Gde je Srbija na ovoj mapi?
Srbija prati slične evropske trendove, ali sa skromnijim rezultatima. Prema podacima za 2023. i 2024. godinu, prosečan građanin Srbije godišnje preda na reciklažu između 5 i 7 kilograma elektronskog otpada – što je skoro upola manje od proseka EU.
Iako domaći reciklažni centri godišnje prerade oko 34.500 do 36.000 tona e-otpada, sakupljačka mreža na lokalu i dalje kaska, pa velika količina starih telefona i kućnih aparata i dalje završava na običnim deponijama umesto u fabrikama za reciklažu.
Kako bi se sprečio ogroman gubitak dragocenih sirovina koje se mogu ponovo upotrebiti, i Evropska unija i zemlje regiona moraće hitno da investiraju u pametnije i strože kontrolisane sisteme za preradu starih uređaja.