Ministarstvo zaštite životne sredine najavilo je uspostavljanje nacionalnog depozitno-refundnog sistema za 2027. godinu. Ovaj korak predstavlja odgovor na dugogodišnji problem izuzetno niske stope sakupljanja i reciklaže ambalažnog otpada u zemlji.
Trenutno stanje i ekološki izazovi
Srbija se trenutno suočava sa ozbiljnim infrastrukturnim i sistemskim problemima u oblasti upravljanja otpadom:
- Niska stopa reciklaže: Zemlja trenutno reciklira svega 15,45% komunalnog otpada, dok prosek Evropske unije iznosi oko 49%.
- Nedostatak infrastrukture: Samo 28% građana ima direktan pristup kantama za separaciju otpada.
- Divlje deponije: Čak 13,6% otpada završava na nelegalnim odlagalištima ili direktno u prirodi.
- Nefikasnost postojećeg modela: Trenutni sistem koji se oslanja na kante i eko-ostrva nije doneo rezultate kod ambalaže od stakla, aluminijuma i plastike (PET).
- Neregulisana kaucija: Postojeći povraćaj ambalaže svodi se na dobrovoljne sisteme pojedinačnih proizvođača za mali deo staklenih boca, bez jedinstvenih pravila na nivou države.
Kako će funkcionisati novi sistem?
Novi model je zasnovan na jednostavnom principu koji direktno motiviše potrošače i prebacuje finansijski teret na industriju.
- Ekonomski podsticaj: Prilikom kupovine pića u jednokratnoj ambalaži plaćaće se depozit – orijentaciono 10 dinara za manju i 15 dinara za veću ambalažu.
- Garantovan povraćaj novca: Celokupan iznos depozita vraća se potrošaču kada praznu ambalažu preda nazad u prodavnicu.
- Logistika u prodavnicama: Refundacija će se obavljati direktno na prodajnim mestima. U zavisnosti od veličine objekta, građani će ambalažu ubacivati u specijalne automate ili će je trgovci preuzimati ručno.
- Princip proširene odgovornosti: Finansiranje rada sistema u potpunosti snosi industrija koja plasira pakovanja na tržište.
- Uloga države: Država nema ulogu finansijera već regulatora koji uspostavlja zakonski okvir i nadzire transparentnost.
- Izvori finansiranja: Sistem će se samofinansirati kroz naknade proizvođača, prodaju prikupljenog materijala i zadržane depozite za ambalažu koja nikada nije vraćena. Tokovima novca i logistikom upravljaće posebna neprofitna organizacija.
Fazno uvođenje i zakonski rokovi
Iako je početak primene planiran za 2027. godinu, usvajanje neophodnih zakonskih izmena tek predstoji. Struka predlaže postepeno uvođenje kako bi se privreda prilagodila:
- Prva faza: Obuhvatiće isključivo PET ambalažu i limenke, gde je zacrtana visoka stopa prikupljanja od 80% (rezultat koji je bez kaucije nemoguće dostići).
- Druga faza: U sistem će se naknadno uključiti staklo i višeslojna kartonska ambalaža (tetrapak).
Evropski ciljevi i obaveze za privredu
Kroz proces evrointegracija i domaće uredbe, definisani su strogi ciljevi reciklaže koje Srbija mora da ispuni do kraja decenije:
- Nacionalni ciljevi do 2029. godine: Podizanje ukupne stope reciklaže ambalažnog otpada na 65%.
- Evropski ciljevi do 2030. godine: Reciklaža 85% papira i kartona, 75% stakla, 60% aluminijuma i 55% plastike.
- Pritisak na izvoz: Domaće kompanije moraju hitno uskladiti poslovanje sa novom evropskom Uredbom o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR). Od 2030. godine, proizvodi čija ambalaža ima manje od 70% reciklabilnosti neće moći da se izvoze na tržište Evropske unije.