Narodna skupština Republike Srbije usvojila je u decembru 2025. godine novi Zakon o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS“ br. 109/2025), čime je uspostavljen potpuno novi normativni okvir za ovu oblast. Stupanjem na snagu ovog akta prestao je da važi zakon iz 2009. godine, a privredni subjekti imaju rok do 12. decembra 2026. godine da svoje poslovanje u potpunosti usklade sa novim pravilima.
Iako sam krovni tekst zakona nije formalno menjan od stupanja na snagu u decembru 2025. godine, ipak su intenzivno nastavljene regulatorne aktivnosti tokom 2026. godine
Tokom 2026. godine pokrenute su važne izmene i doneti ključni podzakonski akti koji direktno utiču na njegovu primenu:
- Priprema novih izmena i dopuna: Ministarstvo zaštite životne sredine je krajem avgusta 2026. godine zvanično pokrenulo proceduru za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom. Javna rasprava i prikupljanje predloga uspešno su završeni 28. septembra 2026. godine, sa ciljem da se sistem dodatno uskladi sa EU regulativom (poput novih pravila o ambalažnom otpadu, PPWR), a o detaljima tih predloženih izmena pisaćemo u posebnom tekstu.
- Nova Uredba o podsticajima za reciklere: Vlada Srbije je sredinom 2026. godine usvojila novu Uredbu o podsticajnim sredstvima operaterima za period 2026–2028. godine, koja uvodi potpuno novi aukcijski model dodele državne pomoći za tretman posebnih tokova otpada.
- Novi Pravilnik o medicinskom otpadu: Donet je novi podzakonski akt (Pravilnik br. 30/2026) koji preciznije i strože uređuje ovu specifičnu oblast.
U nastavku donosimo detaljan pregled ključnih novina koje usvojeni Zakon donosi za proizvođače, uvoznike, distributere i druge učesnike u sistemu.
Nova definicija „materijalnog ponovnog iskorišćenja“
Zakon zadržava koncept hijerarhije upravljanja otpadom, ali uvodi pojam „materijalno ponovno iskorišćenje“. Ono obuhvata pripremu za ponovnu upotrebu, reciklažu i nasipanje. Sa druge strane, iz ovog pojma su izričito isključeni spaljivanje i energetski tretman, čime se jasno razdvaja materijalno od energetskog iskorišćenja, što direktno utiče na obaveze proizvođača i uvoznika proizvoda i ambalaže
Uvodi se i niz novih definicija usklađenih sa terminologijom Evropske unije:
- Redefinisani su komunalni, bio-otpad i industrijski otpad.
- Uveden je pojam otpada od hrane sa akcentom na prevenciju (doniranje hrane i preraspodele za ljudsku upotrebu).
- Preciziran je pojam primarnog proizvođača otpada, kao i uloge trgovaca, posrednika, sakupljača i prevoznika.
Planovi upravljanja otpadom i strože odgovornosti u lancu
Novi Zakon uvodi obavezu izrade plana upravljanja otpadom za primarne proizvođače koji godišnje generišu više od 100 tona neopasnog ili više od 200 kilograma opasnog otpada. Ovaj plan je jasno odvojen od planova za postrojenja koja podležu integrisanoj (IPPC) dozvoli.
Kada je reč o ažuriranju ovog dokumenta, Zakon postavlja jasna pravila za velika industrijska postrojenja: u slučaju postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola, operateri moraju ažurirati svoj plan upravljanja otpadom na svakih 10 godina, kao i uvek prilikom izmene tehnologije. Sa druge strane, za obične primarne proizvođače u samom zakonu ne stoji takva izričita napomena, zbog čega se iz samog teksta ne može jednoznačno protumačiti da li i u kojim rokovima njihov plan podleže obaveznom ažuriranju. Ipak, stručna preporuka za privredne subjekte je da se, radi pravne sigurnosti i usklađenosti na terenu, ažuriranje plana upravljanja otpadom sprovede prilikom svake izmene sirovina, tehnoloških procesa, kao i u slučaju promena same zakonske regulative.
Tokom cele 2026. godine teče zakonski rok od godinu dana unutar kog svi privredni subjekti moraju da usklade svoje planove upravljanja otpadom sa novim krovnim zakonom.
U lancu odgovornosti uvedena su jasnija pravila:
- Prevoznik otpada nije držalac otpada, već odgovara isključivo za bezbedan transport.
- Prethodni držalac opasnog otpada ostaje odgovoran sve dok ne dobije zvaničan dokaz da je otpad preuzet i tretiran u skladu sa propisima.
- Sakupljači otpada moraju pribaviti dozvolu, voditi strogu evidenciju i omogućiti inspekcijski nadzor.
Digitalizacija i elektronsko praćenje od 2027. godine
Zakon uvodi obavezu elektronskog dostavljanja dokumenata o kretanju otpada Agenciji za zaštitu životne sredine putem informacionog sistema Nacionalnog registra izvora zagađivanja (NRIZ). Rokovi za dostavljanje podataka su 7 dana od završetka kretanja za neopasan otpad, odnosno 15 dana za opasan otpad. Primena ovog elektronskog sistema zvanično počinje 1. januara 2027. godine.
Stroži uslovi za dozvole i uvoz radi energetske upotrebe
Prilikom izdavanja dozvola za upravljanje otpadom uvode se znatno stroži kriterijumi. Odgovorna, povezana i kvalifikovana lica za stručni rad ne smeju biti pravosnažno osuđivana za krivična dela, privredne prestupe ili prekršaje iz oblasti zaštite životne sredine.
Kao jedna od najvećih novina izdvaja se mogućnost uvoza neopasnog otpada radi iskorišćenja u energetske svrhe, što će biti bliže uređeno posebnim aktima Vlade Republike Srbije. Kod posebnih tokova otpada, uvodi se i zabrana spaljivanja otpadnih ulja, osim u postrojenjima sa integrisanom (IPPC) dozvolom.
Depozitni sistem (DRS) i dalje van zakonskog okvira
Uprkos višegodišnjim intenzivnim najavama, konsultacijama sa industrijom i očekivanjima javnosti, novi Zakon o upravljanju otpadom ne reguliše depozitni sistem za ambalažu.
Zakon ne uspostavlja institucionalni okvir za DRS, niti uvodi obavezu depozitne naknade. Upravljanje ambalažnim otpadom do daljeg ostaje u okviru postojećih propisa, što znači da privreda u narednom periodu mora pratiti potencijalne posebne zakonske izmene koje bi izolovano uredile ovu oblast.
Rokovi za usklađivanje
Zakon je stupio na snagu 12. decembra 2025. godine. Sva pravna i fizička lica dužna su da svoje poslovanje i planove prilagode novim odredbama najkasnije do 12. decembra 2026. godine, što je ujedno i rok u kome će biti doneti svi prateći podzakonski akti i do kada ističe jednogodišnji prelazni period za privredu.