Ako ste počeli da istražujete kako da izmerite ugljenični otisak svoje kompanije, sigurno ste naišli na izraze Scope 1, 2 i 3 (odnosno Obimi 1, 2 i 3).
Ovi tehnički termini često deluju zbunjujuće, ali iza njih se krije vrlo jednostavna logika. To su tri kategorije u koje morate da razvrstate zagađenje koje vaša firma proizvodi da biste dobili zvaničan i priznat ekološki proračun.
Umesto suvoparnih definicija, hajde da ih prevedemo na jezik svakodnevnih fabričkih operacija i ugovora.
Prvo važno razjašnjenje: Razlika između “Otiska” i „Obima“
Da ne bi bilo zabune u odnosu na našu prethodnu temu: ugljenični otisak je vaš konačan bilans, ukupan broj tona CO2 koji vaša firma ispusti u atmosferu.
Sa druge strane, Obimi 1, 2 i 3 su metodologija i alat. To su tri jasne kategorije u koje morate da razvrstate sve svoje poslovne aktivnosti i procese da biste uopšte mogli da precizno izračunate i zvanično potvrdite svoj karbonski otisak.
Hajde da vidimo kako te kategorije izgledaju u praksi, kroz svakodnevne operacije i ugovore na domaćem tržištu.
Šta su ovi obimi, najjednostavnije rečeno?
Zvanični međunarodni standardi (GHG Protocol i ISO 14064) dele emisije vaše kompanije na tri nivoa, u zavisnosti od toga da li zagađenje dolazi direktno iz vašeg dvorišta ili iz vašeg šireg lanca snabdevanja:
- Obim 1 (Direktne emisije) – Ono što sami sagorevate: Zamislite sve izvore zagađenja koji fizički stoje u vašem krugu fabrike ili su u vašem vlasništvu. To je gas koji troši vaša kotlarnica, nafta koju sipate u sopstvene viljuškare, dizel koji troše vaši kamioni i službeni automobili, pa čak i curenje gasa iz vaših klima-uređaja. Vi imate direktnu kontrolu nad ovim izvorima.
- Obim 2 (Indirektne emisije iz energije) – Energija koju kupujete: Ovo je zagađenje koje nastaje na nekom drugom mestu (na primer, u termoelektrani u Obrenovcu ili Kostolcu), ali se dešava isključivo zato što vaša fabrika kupuje i troši tu struju da bi pokretala mašine, proizvodne trake ili osvetljavala kancelarije. Vi niste direktno zapalili ugalj, ali ste kupili kilovat-sate koji su iz tog uglja nastali.
- Obim 3 (Ostale indirektne emisije) – Vaš lanac vrednosti: Ovo je najšira i najkompleksnija kategorija. Ona obuhvata sve emisije koje se dešavaju „uzvodno“ i „nizvodno“ od vas. To uključuje ekološki otisak sirovina koje kupujete od dobavljača, transport tih sirovina do vaše fabrike, poslovna putovanja vaših radnika, pa čak i to kako se vaš proizvod odlaže i reciklira kada završi svoj životni vek.
Zašto evropski kupci insistiraju baš na podacima iz Obima 3?
Kada vam stigne zvanični upitnik iz Nemačke, Austrije ili Francuske, vaši partneri neće tražiti samo podatke o vašim pećima (Obim 1) i struji (Obim 2). Oni traže vaš kompletan račun. Zašto?
Zato što je vaša fabrika u Srbiji deo njihovog Obima 3 otiska. Veliki evropski brendovi su zakonski u obavezi da prikažu i smanje zagađenje kroz ceo svoj lanac snabdevanja. Ako vi kao njihov dobavljač ne izmerite i ne dostavite svoje emisije, vi direktno rušite njihov ekološki bilans stanja. U tom trenutku, za njih postajete rizičan partner i administrativni teret koji može ugroziti njihove licence.
Konsultantski savet za lidere
Merenje Obima 1 i Obima 2 emisija je relativno brzo jer podatke dobijate direktno iz svojih računa za gas, naftu i struju. Pravi izazov, ali i vaša najveća strateška prednost na tržištu, leži upravo u Obimu 3.
Kompanije na domaćem tržištu koje prve mapiraju svoj lanac vrednosti i digitalizuju ekološke podatke svojih dobavljača, postaju nezamenljivi i sigurni partneri za EU kompanije. Vi im time rešavate problem koji njihovi revizori i evropski regulatori strogo proveravaju.
Pravila postaju rigorozna, a prelazni rokovi su prošli. Razvrstajte svoje emisije u prave kategorije na vreme, pre nego što vam kupci postave uslove koje ne možete da ispunite u kratkom roku.